HR - Ljudski Resursi - Srbija

Diploma može da otvori vrata, ali ne garantuje zaposlenje

Neizbežan strah vezan za budućnost mladih ogleda se u čestim pitanjima poput: „Da li ću moći da pronađem posao u svojoj struci?”, „Kako da steknem iskustvo ako niko ne želi da me zaposli bez iskustva?” ili „Kako da napišem si-vi i spremim se za intervju?”

– Trenutno na tržištu dolazi do zastarelosti rada i veština, ali i pada motivacije za pronalaskom posla, izjavila je Neda Milanović iz Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) na Nacionalnom događaju o inovativnom karijernom vođenju i podršci zapošljavanju u Srbiji. Prema informacijama kojima raspolaže, svega 18 odsto mladih je trenutno prisutno na tržištu, što predstavlja alarmantan podatak dovoljan da aktivira državne i lokalne institucije, ali i civilna društva da usredsrede svoje napore u daljem angažmanu mladih.

Ekonomski najnerazvijeniji delovi Srbije predstavljaju najosetljivije regione koji povlače za sobom visok broj mladih koji odlaze za boljim prilikama. Nesigurnost tržišta rada, konkurencija, te strah od neuspeha su samo neki od negativnih faktora koji doprinose pasivnosti i nezadovoljstvu mladih da se oprobaju u poslu u Srbiji, naveo je Dušan Stanković, koordinator u Udruženju ekonomskih stručnjaka (ENEKA) sa sedištem u Nišu.

– Deo mladih dolazi bez jasne vizije o tome šta žele da rade. Često su zbunjeni, pod pritiskom roditelja ili okruženja. Drugi deo ima određenu viziju, ali im je potrebna pomoć da je konkretizuju, provere da li je realna, saznaju koje su im opcije školovanja i zapošljavanja.

Zajedničko im je da traže potvrdu i podršku da su na dobrom putu – istakao je Stanković za „Politiku”. Najčešća interesovanja mladih, kada su u pitanju profesije, čine one koje zahtevaju određenu stopu visokog obrazovanja. Stanković ističe profesije u IT sektoru, zatim zdravstvene profesije, ali i one iz ekonomije. Ipak, prema njegovim rečima, fakultetska diploma više nije jedini ili presudan faktor za zapošljavanje.

– Iako i dalje igra važnu ulogu, tržište rada sve više vrednuje praktične veštine, iskustvo, digitalnu pismenost i takozvane meke veštine poput komunikacije, timskog rada i rešavanja problema. Diploma može da otvori vrata, ali ne garantuje zaposlenje. Poslodavci često traže kombinaciju obrazovanja i konkretnih kompetencija – napominje on. Stanković ističe značaj neformalnog obrazovanja koje ili potkrepljuje formalno i validira dobijenu diplomu ili daje praktične veštine koje će kandidata učiniti zapošljivim.

ENEKA je sa ciljem unapređenja stručnosti i povećanja omladinske zaposlenosti 2022. godine otvorila karijerni centar koji pruža podršku mladima i odraslima prilikom karijernog planiranja pod nazivom „Džob info centar” koji je trenutno prisutan na još 10 lokacija širom naše zemlje.

Kako Stanković navodi, u proseku se između pet do deset odsto mladih u zajednici u kojoj rade obrate centru u toku godine, ističući da taj broj varira u zavisnosti od nivoa promocije aktivnosti centra, te saradnje sa školama i državnim institucijama. Stanković smatra da je saradnja sa lokalnim samoupravama, školama, NSZ i resornim ministarstvima ključna za sistemsku podršku mladima. Mogućnost za unapređenjem, kako ovih saradnji, tako i snažnijeg angažmana za zaposlenje mladih, on vidi u boljoj koordinaciji između obrazovanja i potreba tržišta rada, zatim uključivanja karijernog vođenja u sve nivoe obrazovanja, ali i više finansiranja i podrške za programe obuka, praksi i mentorstva.